Tokom rada na ovoj predstavi, otvaraju se razna pitanja i razmišljanja na temu detinjstva. Pitamo se da li je dete zaista otac čoveka i koliko su ti prvi snažni doživljai sveta uticali da postanemo ono što jesmo. Prepoznajemo sopstvena sećanja u doživljajima svojih kolega, svoju baku u baki svog kolege ili koleginice, svoju prvu simpatiju u nečijoj priči o prvom zaljubljivanju. Sećamo se sebe dok smo posmatrali svet otvorenih očiju i dok smo živeli u sadašnjem trenutku, pre nego što su u naše živote ušli autoriteti, škola, pravila i ograničenja. Otvaramo širom vrata i pozivamo publiku da nam se pridruži u ovom nežnom putovanju po sopstvenoj duši. Po mojoj i tvojoj duši.