PUPIN – POSLEDNjI SAN predstavlja imaginarni susret majke Pijade i sina Mihajla Pupina u dubokoj starosti. Majka sluša, teši narodnim umotvorinama i psalmima. Pupin seća života: kao dečak iz Idvora, naučnik sa studijama u Pragu, Americi (Kolumbija), doktorat u Berlinu, profesor. Kao patriot i imigrant, pomagao Srbiju u balkanskim ratovima, Velikom ratu, Pariskoj konferenciji. Prijateljstvo sa Vudroom Vilsonom dovelo srpsku zastavu u Vašington 1918. Osnovao fondove za pomoć Srbiji, školovao decu. Uticao duboko verujuća majka koja ga je terala u svet za znanjem. Predstava koristi tekstove iz Pupinove autobiografije (Pulicerova nagrada), srpsku narodnu književnost Vuka Karadžića, Novi Zavet, poslovice. Mobilni telefoni u živom prenosu omogućavaju alternativne vizure, simbolizujući Pupinove patente u telekomunikacijama.